Lirska narodna poezija

Ljubavne pesme

Omile Mi, Jagodo

Omile mi, jagodo,
Omile mi, jagodica,
Omile mi
Komšijsko devojče.

Ama mi ju , jagodo
Ama mi ju, jagodica,
Ama mi ju
Drugi preoteše.

Ne me žao, jagodo,
Ne me žao, jagodica,
Ne me žao
Što te preoteše.

Već me žao, jagodo,
Već me žao, jagodica,
Već me žao
Kum ću da ti budem.

Ljuba Je Preča Nego Sestra I Snaa

Oj za gorom za zelenom
Nešto jasno podvriskuje,
Baš k’o grlo đevojačko.
Ode momče da obiđe,
Al đevojče savezano
Tankom žicom ibrišima,
Pak se moli mladu momku:
„Odr’ješi me, mlad junače,
Ja ću tebe seja biti.“
Momče njojzi odgovara:
„Imam seju i kod kuće.“ —
„Odr’ješi me, mlad junače,
Ja ću tebe snaša biti.“
Momče njojzi opet veli:
„Imam snašu i kod kuće.“
„Odr’ješi me, mlad junače,
Ja ću tebe ljuba biti.“
Onda momče nju poljubi,
Poljubi je, odr’ješi je,
Odvede je b’jelu dvoru.

Karanfil Se Na Put Sprema

Karanfil se na put sprema i peva,
Aman, aman, na put sprema i peva,
A draga mu konja sedla i plače.

Ti odlaziš; mene mladu ostavljaš,
Aman, aman, mene mladu ostavljaš.
Ostavljam te svojoj majci i tvojoj.

Šta će meni majka tvoja i moja,
Aman, aman, majka tvoja i moja,
Kad ja nemam tebe mladog kraj sebe?

Dragi Pa Dragi

Biser Mara po jezeru brala,
Prema sebe svoga babu zvala:
„Dođi, babo, i dovezi lađu,
Da vozimo biser iz jezera.“
Nema babe, ni doveze lađe.

Biser Mara po jezeru brala,
Prema sebe svoju majku zvala:
„Dođi, majko, i dovezi lađu,
Da vozimo biser iz jezera.“
Nema majke, ni doveze lađe.

Biser Mara po jezeru brala,
Prema sebe svoga brata zvala:
„Dođi, brate, i dovezi lađu,
Da vozimo biser iz jezera.“
Nema brata, ni doveze lađe.

Biser Mara po jezeru brala,
Prema sebe svoju seju zvala:
„Dođi, sejo, i dovezi lađu,
Da vozimo biser iz jezera.“
Nema seje, ni doveze lađe.

Biser Mara po jezeru brala,
Prema sebe svoga draga zvala:
„Dođi, dragi, i dovezi lađu,
Da vozimo biser iz jezera.“
Dođe dragi i doveze lađu,
I izveze iz jezera Maru.

Muž Pa Muž

Oj sinoć se Duka Leka oženi,
A jutros mu sitna knjiga sustiže:
„Ajde Duka, ajde Leka, na vojsku.“
Duka Leka sprema konja, da ide,
Verna ljuba drži konja i plače:
„Jao Duka, jao Leka vojvoda!
Ti opremaš dobra konja na vojsku,
Na kom’ mene ludu mladu ostavljaš?“ —
„Ostavljam te tvojoj majci i mojoj.“ —
„Jao Duka, jao Leka vojvoda!
Teško mene kod dve majke bez tebe!“
Duka Leka sprema konja da ide,
Verna ljuba drži konja i plače:
„Jao Duka, jao Leka vojvoda!
Ti opremaš dobra konja na vojsku,
Kod kog’ mene ludu mladu ostavljaš?“ —
„Ostavljam te kod tvog oca i moga.“ —
„Jao Duka, jao Leka vojvoda!
Teško mene kod dva oca bez tebe!“
Duka Leka sprema konja da ide,
Verna ljuba drži konja i plače:
„Jao Duka, jao Leka vojvoda!
Ti opremaš dobra konja na vojsku,
Kod kog’ mene ludu mladu ostavljaš?“
„Ostavljam te kod tvog brata i moga.“
„Jao Duka, jao Leka vojvoda!
Teško mene kod dva brata bez tebe!“

Riba I Devojka

Djevojka sjedi kraj mora,
Pak sama sebi govori:
„Ah mili Bože i dragi!
Ima l` šta šire od mora?
Ima l` što duže od polja?
Ima l` što brže od konja?
Ima l` što slađe od meda?
Ima l` što draže od brata?“
Govori riba iz vode:
„Djevojko, luda budalo!
Šire je nebo od mora,
Duže je more od polja,
Brže su oči od konja,
Slađi je šećer od meda,
Draži je dragi od brata.“

S Dragim Su Najkraće Noći

Vijor dolom duje,
Gradom poljuljuje,
Na gradu devojka
Vikom podvikuje:
„A vaj! duge noći!
S babom spavajući
Na devet dušeka,
Na devet jastuka,
Pod devet jorgana.“

Vijor dolom duje,
Gradom poljuljuje,
Na gradu devojka
Vikom podvikuje:
„A vaj! duge noći!
S majkom spavajući
Na devet dušeka,
Na devet jastuka,
Pod devet jorgana.“

Vijor dolom duje,
Gradom poljuljuje,
Na gradu devojka
Vikom podvikuje:
„A vaj! duge noći!
S bratom spavajući
Na devet dušeka,
Na devet jastuka,
Pod devet jorgana.“

Vijor dolom duje,
Gradom poljuljuje,
Na gradu devojka
Vikom podvikuje:
„A vaj! duge noći!
S’ sestrom spavajući
Na devet dušeka,
Na devet jastuka,
Pod devet jorgana.“

Vijor dolom duje,
Gradom poljuljuje,
Na gradu devojka
Vikom podvikuje:
„A vaj! kratke noći!
S dragim spavajući
Na jednom dušeku,
na jednom jastuku,
Pod jednim jorganom.“

Cijena Brata I Dragoga

Oj đevojko, imaš li dragoga? —
Imala sam brata i dragoga,
Pak sam oba na vojsku spremila. —
Jesi l’ rada, da ti koji dođe? —
Ja sam rada, da mi oba dođu. —
Šta bi dala, da ti za nji kažem? —
Za brata bi dala miskal zlata,
A za dragog đerdan ispod vrata.

Šta To Miče Kroz Šibljiče

Šta to miče kroz šibljiče ?
Stan’, doro. Stan’, dobro.
Stan’, devojko, dušo moja.
Stani, ne begaj.

Da l’ je srna il’ košuta ?
Stan’, doro. Stan’, dobro.
Stan’, devojko, dušo moja.
Stani, ne begaj.

Nit’ je srna, nit’ košuta.
Stan’, doro. Stan’, dobro.
Stan’, devojko, dušo moja.
Stani, ne begaj.

Već devojka vara momka.
Stan’, doro. Stan’, dobro.
Stan’, devojko, dušo moja.
Stani, ne begaj.

Što Si Setna, Nevesela

Što si setna, nevesela, Dino mome,
Što si setna, nevesela
Ka toj vreme na vrnenje, Dino mome,
Ka toj vreme na vrnenje?

Što ti kose zamršene, Dino mome,
Što ti kose zamršene
Ka taj trava nekošena, Dino mome,
Ka taj trava nekošena?

Što ti lice potavnelo, Dino mome,
Što ti lice potavnelo
Ka toj platno nebeleno, Dino mome,
Ka toj platno nebeleno?“

„Turčin oće da me grabi, milo moje,
Turčin oće da me grabi,
Da me vodi Carigradu, milo moje,
Da me vodi Carigradu.“

Čuvam Ovce Sve Po Dolovima

Čuvam ovce sve po dolovima,
sve po dolovima,
čuvam ovce sve po dolovima.

Prođe Mile, ore volovima,
ore volovima,
prođe Mile, ore volovima.

Svaku sam mu stopu izbrojila,
stopu izbrojila,
svaku sam mu stopu izbrojila.

I u svaku šeboj posadila,
šeboj posadila,
i u svaku šeboj posadila.

Vetar piri, Mile ruke širi,
Mile ruke širi,
zagrli me moj Dragane mili.

Zagrli me, moje milo lane,
moje milo lane,
doćiću ti u jesenje dane.